Mali mi je ovaj grob

Još jedno poglavlje u svom životu, koje privodim kraju. Pet ipo godina frustracija, patnje i borbe sa svojim umom, i nedostatkom tuđih, dovelo je do stvaranja malog groba. Bez ljudi koji su verovali u mene, bez obzira na sve, ovo nikada ne bi ugledalo svetlost dana. Treba imati živaca i raditi sa mnom. Da se razumemo, ako nešto ne bude štimalo, krivite Ajzija i Mikca, jer su njih dvojica krivi za ovaj album, slobodno mogu reći, najviše. Toliko ljudi je direktno ili indirektno učestvovalo u stvaranju ovog, nadasve, teškog za varenje, albuma, da će mi trebati dve strane sitno kucanih slova za zahvalnicu. I to je malo, jer veliko mesto u mom srcu pripada prethodno navedenima. Veliko hvala mojoj supruzi na podršci i razumevanju, za sve što radim. Mimi, volim te!
Nije lako sa nama. Treba razumeti život da bi razumeli R.A.P. (ritam i poeziju)! Na kraju, hvala svima koji pratite moj rad. Moje je da ispunim vaša očekivanja, jer bez vas, ni mene ne bi bilo na ovoj sceni. Što bi rekao jedan veliki čovek: “Dajem reč, do kraja života radiću samo R.A.P.”.
P.S. Mlađim generacijama, iskren savet, ako želite da sačuvate glave, zdrav razum i, naravno, nerve, dobro razmislite pre nego stanete pred mikrofon i izgubite zdravlje.
P.P.S. Možda vam ovo bude životni poziv, zato, preispitajte porive zbog kojih bi radili ovo!
- 90Naz